Циркулаторни
систем органа код човјека је затвореног типа и чине га: крв, крвни
судови, срце, лимфа, лимфни судови и лимфне жлијезде. Овај систем
организма омогућује размјену гасова, храњивих материја и у њему се
излучују продукти размјене материје. Крвни судови се групишу према томе да ли доводе или одводе крв од срца и према величини. Артерије одводе крв од срца према органима и ткивима. Артериоле су мање од артерија и доводе крв до капилара. Капилари су најмањи али и најбројнији крвни судови у организму, и броје се на око 10 милијарди.
Срце (лат. cor, cordis) је мишићна пумпа која својим ритмичким контракцијама прима крв из вена, и потискује је у артерије. Срце се налази у средогруђу грудног коша, непосредно иза грудне кости између лијевог и десног плућног крила, са врхом окренутим надоље и косо улијево. Доњом страном или базом срце широко налијеже на дијафрагму, која одваја грудни кош од абдомена. Срце је са спољне стране обмотано танком двослојном мембраном - срчаном кесом, која га одваја од осталих органа средишњег дијела грудне дупље. Срце је отприлике величине стиснуте песнице, чија тежина варира од 300 до 350 грама. За један минут, у току 60 до 80 срчаних „откуцаја“ (контракција), кроз срце протекне 5 до 6л крви, што представља минутни волумен срца, и укупну количину крви у организму. На бази срца налазе се три велика крвна суда који заједно обликују круну срца, то су: горња шупља вена, трункус пулмоналисис и аорта. Шупљина срца подијељена је на: десну и лијеву преткомору, те десну и лијеву комору. десна страна срца садржи венску крв коју пумпа кроз мали (плућни) крвоток. Лијева страна срца садржи артеријску крв коју пумпа у артеријски систем, односно покреће циркулацију крви кроз велики крвоток.
Лимфни систем обухвата посебан систем судова који се гранају по читавом тијелу и на извјесним мјестима комуницирају са венским системом.
Назад
